Saznajte vrednost internacionalne razmene

Moje prvo samostalno putovanje koje će mi zauvek ostati u sećanju počinje sa AIESEC-om u Poljskoj, Vroclav. Prva moja avantura koja je trajala 6 nedelje i koju nikada neću zaboraviti, zbog svih dragih i dobrih prijatelja koje sam upoznala na tom putu je nešto najvrednije što imam sada i što posle ovog puta mogu da odem bilo gde jer prijateljstva kao i AIESEC nemaju granica, jer stalno se šire.

I avantura počinje ovako:

Posle dugog puta skoro ceo jedan dan i par sati više stigla sam na krajnju destinaciji – konačno Vroclav, stiga sam, ali sama i u moru nepoznatih ljudi gde sam tražila samo jednu koju znam, prvi put osećala sam se uplašeno, ali nakon par minuta potrage našle smo se i usledio je jak zagrljaj, tada mi je laknulo. =) Pošto sam stigla jako kasno, nakon smeštanja u hostel i raspakivanja, posle dugog puta uspavala sam se brzo sa mislima kakav će biti sutrašnji dan. Prvi dan, prva nova upoznavanja i utisci, drugačije komuniciranje u novom okruženju po prvi put u životu ja govorim engleski, bilo je sve to malo čudno za mene u jednom danu da upoznam oko 20-ak novih ljudi iz različitih zemalja, sa neobičnim imenima. Bilo je potrebno nekoliko ponavljanja da bih upamtila svako, bar 3 ili 4 puta upoznajem jednu istu osobu koja mi se već predstavila. Vikend je protekao u znaku upoznavanja novih prijatelja, Vroclava. Posle ovog vikenda ja sam postala pivopija (zbog obilaska obližnjih pivnica) i par nedelja kasnije od moje najbolje drugarice Marije dobila nadimak cheap drunker. 

Što se tiče prvog radnog dana na projektu International kindergarden u predškolskoj ustanovi sa malom i slatkom decom koja su uglavnom imala plave oči (koje ja inače obožavam), mališani su uglavnom imali takođe plavu kosicu i slatka lica sa osmesima, protekao je fenomenalno. Direktorka i vaspitačice u tom vrtiću sa koma sam sarađivala bili su predobri prema meni, gostoprimljivi, ljubazni i komunikativni. Dosta ljudi tamo znalo je engleski tako da nisam imala problema u komunikaciji, čak sam i pomalo natucala poljski koji je donekle sličan sa srpskim jezikom. Direktorka vrtića nije znala engleski ali uvek kada bi me srela rekla ''Нi'' a ja sam kasnije naučila da kažem Dzen dobrr i još neke reči. Tako je bilo sve savršeno, mesto, ljudi, jezik – poljski za mene je bio savršen (jer sam znala pojedine reči), prijatelji moji svi iz raznih zemalja: Italija, Češka, Indija, Egipat, Turska, Gruzija, Moldavija, Kina, Ukrajna i Poljska naravno, sa kojima sam i danas u kontaktu i planiram nove susrete. 

Više reči o internacionalnom iskustvu, koje bi opisale na adekvatan način moje ogromno zadovoljsto, sreću, radost, stečena znanja i veštine ne postoje, jer za mene svaki dan je bilo novo iskustvo, izazov i avantura.

Poruka za kraj svima!

Za velike događaje u životu kao što su putovanja sa AIESEC-om treba biti lud i hrabar, jer samo takvi mladi ljudi ruše predrasude i granice i dozvoljavaju sebi to zadovoljstvo da osete promene u životu i radost koja pokreće uspeh i sve to sa najboljom i najvećom organizacijom AIESEC. =)

Zato svi probajte AIESEC putovanje, ako ne probaš nikada nećeš znati vrednost koju možeš da imaš sa tim iskustvom.

Ja znam saznajte i vi!

by Snežana