Rumuni samo žele da vam pomognu!

Aleksandar Brzaković

Pre svega, odlučio sam da idem vozom, to јe 14 sati dug put iz Beograda do Bukurešta, zatim јoš 6 sati iz Bukurešta do Brašova. Stvarno uživao u peјzažima. Od početka mog puta nisam znao šta da očekuјem, јer sam čuo mnoge stereotipe o Rumuniјi, a neki od njih i nisu bili tako pozitivni, i zato sam i želeo da odem u Rumuniјu i uverim se koјe priče o Rumunima su tačne.

Rumuniјa јe lepa zemlja, i zaista uživao sam svakog trenutka. Gradovi u Transilvaniјi su verovatno naјlepša mesta na Zemlji, i јa preporučuјem svima da posete Transilvaniјu, a posebno Brašov. Mislim da sam posetio skoro svaki ugao Rumuniјe i gde god sam bio, upoznao sam ljude koјi su više nego spremni da vam pomognu, bez obzira da li govore engleski ili ne - Rumuni samo žele da vam pomognu, i to јe slika koјu  ću imati o Rumuniјi.

Moјa praksa јe bila rad u zabavištu sa decom predškolskog uzrasta. Moј zadatak јe bio da pored unapređenja engleskog, radim i na njihovoј pripremi za školu, što se ogledalo kroz razne igre i rad u timu. Svakog dana sam organizovao dečiјe aktivnosti i uvek sam se trudio da to budu aktivnosti koјe će biti zanimljive I njima i u koјima ћe moći nešto da nauče.

I ovde sam konačno naučio kako da se nosim sa nekim situaciјama potpuno sam. Praksa јe od prvog do poslednjeg dana bila puna novih izazova koјe sam prebrodio i naučio da niјe sve med i mleko. I verovatno sam naučio kako da se izborim sa nevaljalom decom, i zahvalan sam im na znanju rumunskog, koјi sam morao da naučim kako bih se sporazumeo sa njima.

Pošto sam se vratio u Srbiјu posvetio sam se AIESEC-u, koristeći sve stvari koјe sam tamo naučio sam ili od ljudi iz AIESEC-a y Brašovu. Sledeće godine ću definitivno opet ići na praksu u neku zemlju јer ono što se nauči na praksi, nikad se ne zaboravlja, kao ni mnogobroјna priјateljstva sa ljudima širom planete i iz različitih kultura.

Izvanredno iskustvo u Bugarskoj

Petra Cvetanović

“Šta ceš u Bugarsku tamo možeš da odeš kad hoćeš”, ovo su otprilike bile reakcije svih mojih prijatelja pre mog odlaska na praksu.  Pošla sam 27 juna ujutru. Išla sam kolima na granici sam bila za 3 sata. 10 min na granici i nastavila sam put! Išlo  nas je petoro uključujući moje dve sestre ( cisto da  me isprate J). Stali smo da jedemo i tada sam prvi put dobila nagoveštaj koliko je Bugarska ustavari jeftna. Nastavila sam put i stigla u Blagoevgrad oko 12 sati uveče.

 Iako je bilo kasno predstavnici AIESEC-a su bili nasmejani i ljubazni. Drugi volonteri su već bili tamo. Naš internacionalni tim činili su predstavnici Moldavije, Slovačke, Tajvana, Litvanije i Srbije. Zgrada Američkog Univerziteta u Bugarskoj, koji je bio zadužen za našu praksu, bila je više nego impresivna. U početku jedini naš posao bilo je upoznavanje grada i međusobno druženje. Iako manji od Niša, Blagoevgrad je definitivno grad u kome ne može da vam bude dosadno. Pored teniskih terena, kuglane, kineskog restorana i akvaparka u blizini je i jezero.  Prodavnica ima mnogo, a ono sto me je oduševilo bila je “Emo” prodavnica sa mngoooo bedževa jupiii. Posle nekoliko dana preselili smo se u kampus fakulteta. Sačinjen je od 3 zgrade (Skaptopara 1,2, i 3), bilo je tu svega i svačega: teratana, kompjuterska laboratorija, sala za ples…

 Na našem prvom “brifingu” dobili smo uputstva šta treba da radimo odnosno koje su naše odgovornosti. Mi smo bili savetnici u kampu, svako od nas je imao svoju grupu dece (od 15-18 god). Naš zadatak je bio da sa njima radimo aktivnosti posle večere. Moja grupa se zvala: “Polar bears”, we know how to chill. Radili smo svakakve igrice išli smo sa njima i u bioskop. Uveče je naša glavna odgovornost bila da proverimo da li se svi  nalaze u sobama i da se postaramo da u njima ostanu. Prve nedelje smo se bas trudili, druge nedelje smo im malo gledali kroz prste, trece nedelje smo digli ruke.:) Sto se tiče popodnevnih aktivnosti tu smo pomagali koliko smo mogli. Dva puta nedeljno sam drzala hip-hop casove. Sala u kampusu je bolja od bilo koje sale u Nisu! Deca su bila super. Većinu vremena sam  provodila sa njima. Neverovatno su energični i zabavni a s obzirom da su se u kampu uglavnom pričali ruski i španski naučila sam dosta novih reči. Sa članovima  AIESEC-a i drugim studentima iz USA Peace corps-a išli smo u Underground club, na kuglanje, gledali smo filmove (U 3D-u J ). 

Opraštanje je bilo veoma tužno, kad vidite 30 ljudi koji plaču teško da se možete suzdrzati. A obzirom da sam upoznala nekoliko osoba koje bi stvrano mogle da mi budu srodne duše bilo je još teže! Dobila sam poklone od drugarice uz Kazahstana. Posle završetka letnjeg kampa, kampus je delovao veoma prazno i tužno, raspoloženje je uglavnom bilo letargično. Zatim je došlo na red međunarodno takmičenje iz matematike. Moj posao je bio da idem na aerodrom u Sofiji i tamo dočekam  ljude. Posle toga uglavnom nismo imali neka značajnija zaduženja. Upoznali smo ljude iz bukvalno celog sveta: Juzne Afrike, Nigerije, Koreje, Singapura, Brazila… Neverovatno kako je toliko različitih nacionalnosti stalo na jedno mesto, bilo je pravo uživanje posmatrati takav skup ljudi! Neverovatno kako su neke nacije toliko različite a neke toliko slične.  Onda su ljudi polako počeli da odlaze. Ja sam bila medju poslednjima. Po mene su opet došli isti ljudi. To je bila divna slika, moje sestre srecne i spremne za Shoping i ja izmorena i tužna pored njih. Shopingovali smo skoro ceo dan i onda je došlo vreme da se oprostim sa Bugarskom. Nisam bila srecna, imala sam osecaj kao da idem od kuce. Sela sam u kola. Dok sam prolazila kroz Blagoevgrad prisećala sam se svih lepih uspomena sa ove prakse.

            Praksa 2011, i sve osobe koje sam upoznala tokom nje zauvek će ostati i mom sećanju. Nadam se da ću se i sledeće godine vratiti makar na nekoliko dana da ponovo vidim sve te prijatelje i prisetim se uspomena… J

P.S. Videvši poklone koje sam im donela, prijatelji sa početka priče prokomentarisali su: “ Ajde da idemo sledeće godine tamo na more “… J

Visit IT, Feel IT, Open IT

Jovan Todosijević

Sedmog jula sam iz studentske službe filozofskog fakulteta u Nišu dobio dokument na kome je pisalo sledeće - diplomirani žurnalista.  Veoma lep osećaj i preporučio bih svakome da ga iskusi. Ubrzo sam krenuo sam pisanjem malo ozbiljnijeg CV-a. Kao i ranije najveći problem predstavljalo je veoma oskudno popunjeno polje - prethodno radno iskustvo a slično je bilo i sa poljem za seminare i usavršavanja. Zapitao sam se šta sam propustio tokom proteklih nekoliko godina.

Sa ovim događajima poklopile su se i propreme za projekat o informacionim tehnologijama koji AIESEC organizuje - Open IT. U tim mesecima medijima je proletela i ona neslavna reklama "završi Megatrend i pali". Na facebook-u sam pročitao poruku od prijatelja iz Amerike kako su inženjeri elektronike tamo izuzetno traženi dok sam istovremeno čitao vest da je Srbija druga u svetu po odlivu mozgova, odmah iza Gvineje Bisao! Iskreno naježio sam se ali istovremeno prepoznao fenomenalnu mogućnost da nešto uradim po tom pitanju.

Open IT tim krenuo je u ozbiljnije pripreme seminara za studente Elektronskog i Ekonomskog fakulteta sa ciljem da ih zainteresuje za profesionalno usavršavanje i omogući im kontakt sa uspešnim kompanijama, da prilikom pisanja svog CV-a mogu da očekuju mnogo bolje rezultate na budućem poslovnom sastanku. Glavni problem koji studenti Elektronskog fakulteta imaju je nedostatak kvalitetne prakse i  nedovoljna upućenost u rad lokalnih kompanija. Iz razgvora sa mnogima često sam čuo njihove planove da odmah po završetku studija napuste Niš i upute se prema Beogradu ili zemljama EU. Zato je neophodno da im na seminaru omogućimo rad upravo sa lokalnim kompanijama i pokažemo da perspektiva postoji i to ovde.

Studenti Elektronskog fakulteta imaće fenomenalnu priliku da nauče nešto novo i veoma korisno. Firma Irvas potvrdila je učešće na seminaru i delegatima će preneti svoja znanja o CMS-u na bazi XML-a. Young Culture, internacionalna kompanija koja se bavi razvojem softvera predstaviće delegatima mogućnosti razvoja weba na preko Java platforme. Atomia-Troxo takođe učestvuje na seminaru sa temom...neka to ostane iznenađenje. Ovo je samo deo svega što nas očekuje na Elektronskom fakultetu od 08. do 11. novembra. Seminar počinje od 16 časova u sali 1.

Ove godine Open IT nestavio je tradiciju inovacija pa je 11. novembar posvećen i studentima  Ekonomskog fakulteta. Neophodno je omogućiti im da se kvalitetnije pripreme za budući rad u oblasti finansija. Većina finansijskog sektora već je digitalizovana i kad kažemo reč poslovanje pomislimo na elektronsko poslovanje. Mnogi studenti ekonomije započeće svoju karijeru u osiguravajućim kućama ili bankama i neophodno je da se upoznaju sa sistemima e-bankarstva i e-trgovine. Biće reči i o internet marketingu koji je postao vodeći način plasmana i reklame proizvoda  sa ogromnim udelom u poslovanju svih svetskih kompanija. Nekog interesuje kako da započne svoj online biznis ali ne zna kako. Svi odgovori su na Ekonomskom fakultetu 11. novembra.

Kao deo projekta očekuje nas i besplatna Open IT škola. Otvorena je za sve koji žele da steknu osnovna i naprednija znanja rada na računaru. Office web ekvivalenti, mogućnosti google naloga, kako do svog sajta veoma jednostavno i mnogo drugih korisnih informacija nalaze se na Elektronskom fakultetu 5. i 6. novembra i 12. i 13. kada je planirana druga grupa učesnika.

Ko stoji iza Open It projekta, šta se sve nalazi u "kutiji" saznaćete u narednom periodu. Očekujte puno novosti do početka projekta a do tada: www.aiesec.or.rs/nis!

Ne dozvolite da vam se život desi, živite ga!

Dijana Aleksić

Moje ime je Dijana Aleksić, imam 23 godina i apsolvent sam Ekonomskog fakulteta u Nišu.

Trenutak kada sam odlučila da dođem na prezentaciju AIESEC-a bio je, shodno mom karakteru, potpuno spontan.  Već umorni, sa pola dana slušanja predavanja na fakultetu, prepuni energije i prilično zainteresovani za dobru zabavu, moja dva prijatelja i ja spustili smo se do sale koja je bila prepuna ljudi. Pogađate u pitanju je bila, „Upoznaj AIESEC“  prezentacija. 

Ono što me je na prvu loptu privuklo bilo je stotinak ljudi različitih profila jer je oko mene u tom trenutku bilo studenata elektronike, mašinstva, anglistike i sl... Zatim su usledili filmovi, intervjui i u jednom momentu, nakon mesec dana, prvi tim!

Imala sam 19. godina kada sam prvi put došla u situaciju da budem u timu koji su činili ljudi iz različitih svera, različitih interesovanja, mišljenja, ideja, koji se bore za svoje mesto i ideju u timu a sa druge strane zajedničkim naporom se trude da postignu jedan- timski cilj. U mom slučaju, da na jedan događaj dovedu 20 firmi, 2000 posetilaca, 10 medijskih kuća itd.. Te godine proglašena sam za najboljeg člana tima. Zvuči lepo ali i odgovorno. Nisam želela puno da čekam, više sam se trudila da se posavetujem, pitam, saznam, ne donosim ishitrene zaključke i tako sam postala odgovorna za čitavu jednu oblast u lokalnoj kancelariji.  U jednom momentu pisala sam svoj godišnji izveštaj skupštini gde sam trebala da opravdam 150 medijskih pojavljivanja, preko 1000 posetilaca AIESEC događajima, 50ak odobrenih promo materijala i sl... Mislite li da je malo ? J

Kako je AIESEC globalna organizacija, AIESEC u Nišu je deo tog velikog sistema. U pitanju je najveća studentska organizacija na svetu, prilično uređena sa unapred poznatim procesima i događajima koji vas čekaju. Činjenica da imate petogodišnji, akcioni-godišnji plan više su nego  korisne stvari za vaš lični i profesionalni razvoj. Tako nešto možete raditi u firmi tek sa 27+ godina i to pod uslovom da se u startu nađete na nekim menadžerskim pozicijama- a to je danas jako teško!  

Prestala sam da brojim konferencije kojima sam prisustvovala i organizovala direktno ili indirektno, jako ih je puno. O ljudima da i ne govorim.  Ponosna sam što sam upoznala ljude koje želim i znam da će biti još dugo u mom životu privatno ili poslovno.

Iskustvo u AIESECu mi je donelo  pozive na prave poslovne intervjue i konferencije o kojima sam samo mogla da sanjam, šansu da radim na pravom, velikom, globalnom projektu TEDxNiš 2011. www.tedxnis.com  koji je generator inovacija, promena i napredka u društvu, priliku da realizujem svoje ideje, govorim sa velikanima iz okruženja i šire, naučim od svakoga po nešto, spoznam koje su mi prednosti i slabosti i kako da ih pretvorim u jake strane. 

Na pola puta sam, ali vidim jasno putokaze tako da najiskrenije preporučujem AIESEC iskustvo svim studentima!

Imate priliku da studirate par godina i da na kraju studija u svom CV-ju napišete „Diplomirani ... i velika TAČKA“ a takođe i izborr da pored „Diplomirani. . .“ ceo dan razmišljate kako da skratite aktivnosti i prilagodite ih novom, željenom poslu za koji konkurišete!

Ovo je delić iskustva o kome bih mogla da vam pričam danima J ali videćemo se već  na intervjuima. Do tada popunjavajte aplikacije i vidimo se 20. okotbra na „ Upoznaj AIESEC“  prezentaciji.

e- mail: dijana.aleksic@tedxnis.com

mob. : +38165.52.33.457

Twitter : diksicom 

Upoznajte ljude koji će vam promeniti život

Nikola Jovanović

Kada sam počeo sa traženjem prakse, ni na kraj pameti mi nije bilo da bih mogao da odem na Kipar, jer definitivno nije bio u mojih top 10 destinacija. A još manje sam mogao da pretpostavim da ću otići u Tursku Republiku Severni Kipar. Ali, nijednog trena se nisam pokajao...

Krenimo od početka. Projekat na kom sam radio bio je „Promoting Abroad Project“ koga smo svi od milošte zvali PAP. Projekat je rezultat saradnje AIESEC-a na TRNC (Turkish Republic of Northern Cyprus) i univerziteta Eastern Meditteranean, za koji imamo ne jednu, već dve skraćenice – tursku DAU (Dogu Akdeniz Universitesi) i englesku EMU. Počelo je sa skraćenicama, ali smo ih lako usvojili i još lakše koristili, s obzirom da su svi žitelji Famaguste (ime grada u kom smo bili) ili Gazimaguše (tursko ime grada u kom smo bili) upoznati sa svim tim skraćenicama. Kao što se da primetiti, svako mesto tamo ima tursko i zvanično ime. Sam univerzitet ima ogroman kampus, sa trinaest fakulteta, i oko petnaest hiljada studenata iz 68 zemalja. Impozantno, zar ne? Čisto da biste imali uvid, EMU je rangiran među 10% najboljih univerziteta na svetu. Naš posao tamo je bio da se upoznamo sa univerzitetom, sa tim šta on nudi, kakvi su profesori, da se upoznamo sa TRNC i predstavimo svoju zemlju na najbolji način.

Prvi deo našeg posla smo obavljali u kampusu posećujući fakultete, predavanja, seminare, dok je drugi i mnogo zanimljiviji deo čekao van kampusa. Sam univerzitet poseduje svoju privatnu plažu i klub na plaži i na tom mestu se odražalo nekoliko kulturnih manifestacija, predstavljanja zemalja i slično. Pored toga u cilju upoznavanja sa samom republikom TRNC imali smo jednodnevne ekskurzije do drugih gradova na severnom Kipru, i istorijskih mesta. Ceo severni Kipar ima dosta tvrđava i zamkova koji datiraju još iz srednjeg veka, tako da smo se više nego dobro upoznali sa kulturnim nasleđem ove zemlje. Pored toga, imali smo čast da nas lično prime gradonačelnik Nikozije (na turskom - Lefkoša), premijer i predsednik TRNC. Da mi je neko rekao da ću upoznati najvažnije ličnosti jedne zemlje dok sam na praksi, ne bih mu verovao. A sve to u cilju projekta, kako bismo se upoznali sa političkom situacijom na Kipru, sa onim šta oni žele da urade i u kom pravcu žele da idu kako bi unapredili svoju zemlju.

Ali, i pored odličnih uslova na univerzitetu, i pored predsednika, i svega ostalog, najveći i najbolji utisak na mene su ostavili ostali volonteri. Bilo nas je stodeset, iz 26 zemalja. To su ljudi sa kojima sam provodio svaki dan, po ceo dan, upoznao njihove kuture, običaje, načine života. Do skoro daleki Pakistan mi više nije ni malo dalek zahvaljujući neverovatnim i izuzetnim ljudima koje sam upoznao otuda, super zabavni ljudi iz Magreb United-a (Egipat, Tunis, Maroko, Alžir) sa kojima sam upoznao islamsku religiju mnogo bolje, uvek temperamentni Italijani, radoznali Kazahstanci, superkul slovenski narodi, uvek tradicionalni i učtivi Kinezi, za provod uvek raspoloženi Brazilci... Da ne nabrajam dalje, mogao bih za svakog od njih  da kažem ponešto. To su ljudi koji su mi ulepšali i promenili život, i koji će mi zauvek ostati u srcu. To su ljudi pored kojih sam naučio mnogo toga, unapredio sebe, i definitivno obogatio svoj život. Ne mogu reći da je praksa bila iskustvo koje mi je promenilo život, ali je definitivno bila iskustvo koje je podiglo moj život na jedan mnogo viši nivo.

Nije valjda da još razmišljate? Pakujte kofere, i pravac negde... Nije bitno gde ste, već s kim ste, verujte mi. A na praksi ćete, kao i ja, upoznati ljude koji će vam promeniti život. Uživajte!!!

AIESEC mi je omogućio da upoznam sebe

Dijana Nikolić

Sigurna sam da ste se svi zapitali, barem stotinu puta, kakav će vaš život biti u budućnosti, čime biste voleli da se bavite, gde da živite, sa kakvim ljudima da se družite, koju pesmu na veselju da naručite J. Sigurna sam, jer u ovom periodu, kada studiramo, razvijamo se, postajemo ljudi, upravo sada, najviše upoznajemo sebe. AIESEC mi je omogućio upravo to - da upoznam sebe. U potpunosti.

Oktobra 2008. godine, kada sam upisala fakultet i tek počela da spoznajem čari studentskog života, postala sam član AIESEC-a. Svoje iskustvo započela sam kao PR na projektu „Buđenje tolerancije“. U potpunosti zbunjena i nesvesna koliko mogu da naučim, polako sam počela sa radom. Organizovanje vremena mi je bio najveći izazov, a na moje iznenađenje, brzo je savladan. Rad sa nepoznatim ljudima, polako nas je pretvorio u tim, koji je imao jedan zajednički cilj. Realizacija projekta, koja je podrazumevala radionice namenjene srednjoškolcima na temu tolerancije i nenasilne komunikacije, a kojima su prethodile brojne aktivnosti, za nas je predstavljala radost. A da tada nismo ni bili svesni da nam je sam projekat doneo mnogo više – iskustvo.

Tim na projektu "Buđenje tolerancije"

Nakon toga, aplicirala sam za poziciju PR-a AIESEC-a u Nišu. Kada sam izabrana, mojoj sreći nije bilo kraja, jer i sami znate kako je lep osećaj kada vam neko poveri odgovornost za određenu stvar, jer veruje da vi to možete. Godinu dana, koliko je trajao mandat, imala sam priliku da usavršim svoj javni nastup, prezentacijske i komunikacione veštine brojnim gostovanjima u lokalnim medijima i javnim prezentovanjem aktivnosti AIESEC-a na raznim svečanositma. Rad pod pritiskom je delovao pozitivno na mene, shvatila sam da mogu još više da doprinesem uspehu AIESEC-a, da mogu još više da naučim i budem ispunjena. I verujte mi, bila sam. Podrška u timu koju sam dobijala mi je mnogo značila. Ljudi sa kojima sam radila su sada moji prijatelji.

Komunikacioni tim 2010/2011.

Sledećih godinu dana, bila sam član izvršnog odbora, kao potpredsednik za komunikacije. Moja obaveza, kao i obaveza ostalih članova izvršnog odbora, bila je donošenje odluka vezanih za rad lokalne kancelarije AIESEC-a u Nišu, pravljenje godišnjih planova, revidiranja planova, vođenje komunikacionog tima, odgovornost za razvoj članova svog tima, držanje edukacija, osmišljavanje različitih kampanja, prijem novih članova, konferencije, seminari.... mnoštvo stvari koje, verujte mi, ovde ne bi stale. Sve to, svakoga dana mene je menjalo. Sve to, mi je pomoglo da shvatim šta želim da budem kad „porastem“ J, da shvatim kakva sam kada sam nervozna, kada sam srećna, šta treba da promenim kod sebe, na čemu treba da radim... Upoznala sam sebe. A upoznala sam i sedam potpuno različitih osoba, i to verujte, vrlo dobro J. Sa njima delila lepe i manje lepe trenutke, zajedno sa njima sam se trudila da ostvarimo zacrtane ciljeve, borili se i verovali u ono što radimo, u ono u šta verujemo. A to je za mene, ono najvrednije što sam u AIESEC-u dobila.

Izvršni odbor 2010/2011.

Kažu da je tajna uspeha u životu da čovek bude spreman da iskoristi priliku kada se ukaže. Ta tajna postaje polako moja tajna uspeha, a verujem da bi mogla biti i vaša J.

AIESEC Week - nedelja liderstva i usavršavanja

Miljana Đorđević
Menadžer za odnose sa javnošću AIESEC week

Studentska organizacija AIESEC mladim ljudima otvara vrata mogućnosti  i iskustva. Od 10. do 16. oktobra, AIESEC će širom otvoriti vrata za studente koji žele da nauče nešto novo i usavrše svoje veštine. U AIESEC nedelji studenti imaju priliku da prisustvuju radionicama, osete različitost, ponašaju se održivo i zabave se pomažući drugima.

Biti lider pozitivnih promena i uticati na svoju okolinu je cilj mnogih mladih ljudi. Ovladavanje poslovnim veštinama i usklađivanje obaveza predstavljaju jedan od problema naročito onima koji se susreću sa puno obaveza, a isto je i sa donošenjem odluka. S obzirom na važnost ovih tema, od 12h u Američkom kutku biće organizovane radionice:

-          10. oktobar radionica ''Kako postati lider?''

-          12. oktobar radionica o donošenju odluka

-          14. radionica o organizovanju vremena

Za radionice se mogu prijaviti svi zainteresovani studenti popunjavanjem aplikacije na sajtu www.nis.aiesec.org.rs. gde se mogu naći i dodatne informacije o projektu.

U sklopu projekta Eko-logično, a u AIESEC nedelji, 13. oktobra organizuje se akcija oslikavanja platnenih eko-torbi na Trgu Kralja Milana od 11h, kako bi se skrenula pažnja na održivi razvoj i zaštitu životne sredune. U akciji će učestvovati učenici osnovnih škola zajedno sa studentima.

Svake godine strani volonteri posete našu zemlju kako bi stekli novo iskustvo, upoznali našu i predstavili nam svoju kulturu i običaje. Nekoliko stranih volontera učestvovaće na ''Sajmu internacionalizma'' 15. oktobra od 11h na Trgu Kralja Milana, koji se organizuje u okviru AIESEC Week-a.

17. oktobra organizujemo humanitarnu svirku u klubu Vavilon. Na ovoj svirci nastupiće beogradski bend Makao, a sav prihod od ulaznica biće doniran akciji „Bitka za bebe“.

Znanje, iskustvo, kreativnost, različitost i odgovornost, obeležiće nedelju od 10. do 16. oktobra. Niz aktivnosti se organizuju u AIESEC nedelji, nedelji liderstva i usavršavanja s ciljem da mladi spoznaju kako da iskoriste svoje liderske sposobnosti kako bi pozitivno uticali na okruženje. 

Iskustvo u AIESEC-U

Ana Brzaković

Kada su me pitali da napišem blog post o svom AIESEC iskustvu, nekoliko dana sam razmišljala o tome šta bi sve trebalo da sadrži ovaj tekst. Ono što ja radim u ovoj organizaciji ukratko bilo bi – radim i uživam, jer volim ono što radim i volim okruženje u kojem radim. Ali, hajde da budem malo konkretnija.

Postala sam član AIESEC-a u Nišu oktobra 2009-te, kada sam i upisala fakultet. S obzirom na to da sam bila aktivna u nevladinim organizacijama, nisam smatrala ovu preterano drugačiju od ostalih. Međutim, pogrešila sam. Kako sam se više uključivala u rad, počela sam da shvatam po čemu je AIESEC jedinstven.

Bila sam vođa projekta „Tolerancija – put ka boljoj budućnosti“ od decembra 2009. do aprila 2010. Vodila sam tim od 13 ljudi, od kojih su dva člana bila praktikanti – Kostas iz Grčke i Irina iz Rusije. Tokom dve nedelje, 200 srednjoškolaca iz 20 srednjih škola u Nišu prošlo je kroz dve interaktivne radionice na temu tolerancije, nenasilne komunikacije, poštovanje različitosti, diskriminacije... Ceo tim je dobio pohvale i delegati su zaista bili oduševljeni projektom. A ja? Pa, prvo – upoznala sam fantastične ljude i stekla mnogo novih prijatelja, naučila da vodim tim, da se nosim sa izazovima koji naiđu i uspešno ih rešavam, da pišem projekat i izveštaje, pratim planove, budem odgovornija, vrednija i uživam tokom rada.

"Train the trainers"

Takođe sam naučila da AIESEC funkcioniše, kao i mnoge stvari u životu, po principu – što više daš i sebe uložiš, to ćeš više i da dobiješ.

Maja 2010-te, odlučila sam da dam još više, da preuzmem još veću odgovornost, tako da sam od tad pa do maja 2011-te, bila potpredsednik za razvoj članova u izvršnom odboru AIESEC-a u Nišu. To je definitivno bila godina u mom životu kada sam imala najviše obaveza. Sastanci – tima, cele lokalne kancelarije, nacionalni, funkcionalni... Edukacije, planovi, izveštavanje, revizija planova, prijem novih članova, kapmanje, seminari, konfenrecije... Ta godina je bila veoma intenzivna i u trenucima haotična, ali je ujedno bila i godina kada sam najviše grešila i najviše naučila – o HR funkciji koju sam obavljala, o radu sa ljudima, o samoj organizaciji, o odogovornosti i što je najvažnije – o sebi. Promenila sam neke svoje navike, ulagala u druge ljude, a ujedno i u sebe, upoznala još fantastičnih ljudi koji su mi prirasli k srcu i pokazali se kao pravi prijatelji.

Izvršni odbor AIESEC Niš 2010-11

Tokom ove dve godine bila sam delegat na 4 nacionalne konferencije AIESEC-a Srbije i na internacionalnom „Train the trainers“ seminaru u Minhenu, prisustvovala sam fantastičnim žurkama, druženjima, maskembalima, kao i  mnogim lokalnim i nacionalnim seminarima i sastancima.

Trenutno nemam aktivnu funkciju, ali sam i dalje uključena u rad lokalne kancelarije i verovatno ću se prijaviti da radim još nešto, jer znam da AIESEC može još mnogo toga da mi pruži.

Napisala sam toliko toga, a imam osećaj da nisam uspela u potpunosti da opišem svoje iskustvo i sve ono što sam stekla. To verovatno i nije moguće, jer i Koeljo je rekao da ništa ne može da zameni iskustvo, tako da kada se uključite, razumećete.

„Kaži mi, zaboraviću. Pokaži mi i možda ću zapamtiti. Uključi me, i razumeću.“ – Konfučije.

Tel.: 060/ 66 00 492

E-mail: ana.brzakovic@gmail.com

Happy days camp

Jovana Kocić 

 

 

 

 

Poslednjih godina sve više dece koristi računare i druži se putem društvenih mreža. Roditelji su preokupirani obavezama i ne stižu da posvete dovoljno vremena komunikaciji sa decom. Idealna prilika da se deca tokom leta odvoje od igrica, facebooka, interneta je Happy days camp.

AIESEC ove godine organizuje Happy days camp. Od 04. do 29.  jula ćemo se družiti sa 100 osnovaca 3. i 4. razreda iz 6 osnovnih škola. Deca će u kampu imati besplatne aktivnosti koje će im pored zabave omogućiti učenje i razvoj. Projekat se sastoji od dva kruga radionica tokom kojih će mališani imati priliku da pišu, crtaju, pripremaju predstavu, druže se sa vršnjacima, uče engleski jezik. Na ovaj način ćemo im pomoći da razviju i socijalnu stranu svoje ličnosti. Pokušaćemo da im pokažemo koliko je bitno baviti se sportom i voditi ždrav zivot. U zdravom telu zdrav duh. Možda je baš među njima neki novi Novak Đoković, Ana Ivanović ili Nemanja Vidić. 

Na radionicama ćemo obraditi mnoge popularne teme od održivog razvoja do tolerancije i ostalih. Ovim edukacijama ćemo nastojati da smanjimo nasilje kod mladih ljudi i dece i ukažemo na značaj očuvanja sredine u kojoj živimo. Možda će za njih najinteresantnije biti devetog dana kada ćemo organizovti igre bez granica. Ima li ičeg lepšeg od toga? 

Svakako najzanimljiviji deo kampa za njih je to što ce imati priliku da se druže sa šest ljudi koji nisu iz Srbije. Da, da tako je… Imaćemo šest stranih volontera na projektu, koji će nam pomoći u realizaciji projekta, i koji će omogućiti deci da se upoznaju sa različitim kulturama i da nauče mnoge interesantne stvari o njima. Svi zajedno ćemo učestvovati u pripremanju predstave koju će nam mališani izvesti na kraju drugog kruga radionica u parku Svetog Save. Ovo će svakako biti iskustvo više za sve nas…

04–29. jul, Osnovna škola Sveti Sava, 100 osnovaca, šest divnih volontera iz Meksika, Ukrajine, Nigerije i Švajcarske, Happy Days tim, biće zanimljivo...

“Svi za jednog, jedan za sve!” 

Jovana Kocić

PR Manager Happy Days - Sustainability

Tel. 061/ 237 86 18

Email: jovana.kocic@aiesec.net

Prezentacija letnjih preksi

Nenad Ranđelović
Social Media Marketing Coordinator

“Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vrijeme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposeti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da  promjeni mjesto i nametnute uslove”, rekao je Meša Selimović.

Posle mesec dana promocija, održane su dve prezentacije letnjih praksi na kojima smo pokazali gde sve studenti mogu da odu uz pomoć naše organizacije. Prakse studentima niškog univerziteta omogućavaju da steknu praktično iskustvo, upoznaju se sa drugim narodima i kulturama i steknu mnogo novih prijatelja. Takođe, studenti mogu da dožive jedno neverovatno iskustvo koje će im ostati zauvek u sećanju.

Ove prezentacije prošle su fantastično. Na njima je bilo oko 250 studenata koji su želeli da obogate svoje CV-jeve i izazovu sebe upoznavanjem jedne od mnogih zemalja u koje su studenti mogli da otputuju i rade na nekom neverovatnom projektu.

Za nas je organizovanje ovakvih događaja bio jedan izuzetno veliki izazov. Pripremili smo u roku od 2 nedelje dve ovakve prezentacije, koje su pokazale da među našim studentima ima onih koji hoce da izazovu sebe i upuste su jednu ovakvu avanturu. Najviše su nas iznenadili studenti koji su dolazili sami i raspitivali se o praksama, bez prethodnih promocija.

Ovo je bilo jedno neverovatno iskustvo za nas. Nadamo se da smo uspeli da promenimo živote ovih mladih ljudi. Ovakav odaziv ljudi, dokazao nam je da se upornost isplati i dao nam je podstrek da u svakim budućim projektom budemo još bolji i uspešniji.

Nenad Ranđelović

Social Media Marketing Coordinator

Tel. 062/254-261

Email: nenad.randjelovic@aiesec.net

Life changing experience

Vedrana Gaćinović

Prošlo leto sam provela na praksi u Indiji u gradu Hajderabad, na jugu Indije. Odlučila sam se da to bude  egzotična i neobična zemlja kao sto je Indija. I nisam pogrešila :)

Kao student četvrte godine Ekonomskog fakulteta želela sam da steknem još jedno super iskustvo i da naučim nešto novo.

Radila sam na projektu sa 35 praktikanata iz celog sveta, iz 15 različitih zemalja - Rusija, Nemačka, Ukrajina, Finska, Nigerija, Japan, Indonezija, Kina, Egipat, Šri Lanka, Amerika ...

Projekat je podrazumevao držanje radionica u srednjim školama na temu liderstva i preduzetništva .

Ono sto je bilo jako izazovno za nas je kako prilagoditi temu preduzetništva i liderstva srednjoškolcima. Zahtevalo je dosta energije i kreativnosti. Uglavnom smo to radili kroz igrice i simulacije.

U svakoj školi smo se zadržali po 4 dana i svakoga dana obrađivalii drugačije teme. Indijska deca, iako pomalo stidljiva prvog dana, već narednog su nas oduševljavala kreativnošcu, razmišljanjem i snalažljivošcu. Pogotovo ako se uzme u  obzir da je to njima bio prvi put da su imali interaktivne radionice u okviru nastave i kontakt sa ljudima iz drugih zemalja.

Proputovala sam i veliki deo Indije – Nju Delhi, Agra - mesto gde se nalazi fascinantan Tadž Mahal, Udaipur - najromantičniji grad u Indiji, Bangalor - svetski IT centar i mnoge druge. Probala sam i njihove kuhinjske specijalitete - masala dosa, chicken tikka masala, poori ... A nisam propustila ni da hranim i da se igram sa majmunima i slonovima :)

Praksa mi je omogućila da upoznam izvanredne ljude iz celog sveta - od Amerike, preko Azije do Japana. Internacionalno iskustvo je neprocenjivo! Upoznati drugu kulturu, njihov način života, običaje, način na koji se oblače i pricaju.

Živeti u drugoj zemlji menja te kao osobu i tvoje poglede na svet!

AIESEC praksa je zaista LIFE CHANGING EXPERIENCE! 

I zato vam je preporučujem, počnite da tražite praksu odmah! :)

Vedrana Gaćinović

Telefon: 064/1829018

Email: vedrana.gacinovic@gmail.com