Prepoznajte prave prilike

Miljana Đorđević

Prilike su tu da bismo ih prepoznali i iskoristili i samo ako smo dovoljno uporni, iskoristićemo ih na pravi način. Iskoristićemo ih da napredujemo. 

Moje ime je Miljana Đorđević student sam treće godine novinarstva i član studentske organizacije AIESEC dve godine. Rečenica sa početka, po mom mišljenju, mogla bi jasno da opiše čime se AIESEC bavi. Nakon dosadašnjeg iskustva u AIESEC-u, rekla bih da su prilike pre svega ono što organizacija pruža mladim ljudima. Prilike da uče nove stvari, upoznaju nove ljude, prošire vidike, da steknu iskustvo rada u timu i različitim oblastima, da se druže. 

Prvo timsko iskustvo u AIESEC-u stekla sam radom na projektu ''Tolerancija'' na kome sam bila PR menadzer. Pored toga što sam naučila puno novih stvari na ovoj poziciji i upoznala nove ljude, tim u kome sam radila činili su ljudi koji su ulagali veliki trud da projekat bude dobro realizovan. To je jedna od stvari koja mi je veoma značila, jer su mi oni davali motivaciju da se i ja više trudim i naučim više. Nakon ovog projekta i timskog iskustva, oktobra meseca prošle godine radila sam u timu za prijem novih članova gde sam naučila još više stvari, naročito u profesionalnom pogledu. Stekla sam nove kontakte, upoznala nove ljude i usavršila svoje komunikacione veštine. Pored toga, dobili smo i nove sjajne članove i tako ostvarili neke od svojih timskih ciljeva.

Jedna od najboljih mogućnosti koju AIESEC pruža je lidersko iskustvo. Posle dva timska iskustva, želela sam da steknem novo iskustvo i postala sam tim lider tima za komunikacije koji se bavi pre svega odnosima sa javnošću, organizovanjem promocija i advertajzingom. Ovo iskustvo omogućava mi da se lično i profesionalno razvijam, a sam tim koji vodim daje mi motivaciju da naučim više i radim bolje. I potpuno verujem da pružajući mogućnost drugima da napreduju, i mi napredujemo. Biti tim lider znači biti odgovoran i prema sebi i prema drugima, uporan i da zajedno sa svojim članovima stvara pozitivnu energiju. 

Iskustvo u AIESEC-u donelo mi je i puno novih prijatelja među kojima su i ljudi iz stranih zemalja. Usavršila sam prezentacione i organizacione veštine, a trudim se da poboljšam i svoj engleski jezik. 

Za PR-a, ali i one koji se ne bave time, važno je da veruje u ono što govori. Ono što mogu dodati jeste da najbolje govorimo o onome u čemu imamo iskustva i u šta verujemo. A ja verujem da AIESEC zaista menja ljude pružajući im mogućnosti da napreduju. 

Radite na razvoju sebe i drugih, postanite lideri

Veljko Zdravković

„Moje ime je Veljko Zdravković i student sam treće godine ekonomskog fakulteta.“ Ovo je rečenica koju svi mi studenti koristimo kada želimo da nekome predstavimo ono čime se bavimo u životu, odnosno šta je naša profesionalna orijentacija. Od kad sam upisao fakultet mislio sam o tome kako želim da obogatim svoj život u toj meri da se moje predstavljanje ne završava tačkom na kraju navedene rečenice.

Organizacija koja mi je omogućila da se razvijem i da napredujem i na profesionalnom polju i kao osoba, jeste AIESEC. Imao sam tu sreću da sam postao član AIESEC-a odmah nakon upisa na fakultet, pa moja studentska priča i priča o AIESEC-u predstavljaju jednu jedinstvenu priču otkrivanja sveta oko mene i u meni. Trenutak koji je meni promenio pogled na svet jeste trenutak kada sam postao tim lider. Iako sam naziv pozicije nosi u sebi reč „lider“ nimalo se u tom trenutku nisam osećao tako. Osećao sam se poput tinejdžera koji je zamišljao čarobni svet menadžmenta i biznisa i koji se u jednom trenutku probudio u tom istom svetu koji je odjednom postao realnost, sa svom odgovornošću koja se nalazi na meni i svim izazovima koji meni i mom timu predstoje. Postepeno se osvešćujući i prihvatajući novonastalu situaciju krenuo sam da se hvatam u koštac sa izazovima, i priznaću nije mi delovalo kao da ću uspeti. Do mog krajnjeg cilja doveli su me ljudi koji su mi pritekli u pomoć dajući mi primer na koji način treba pristupiti situaciji i koji su meni bili oslonac na putu ličnog razvoja. Ugledajući se na njih, ja sam konstantno dobijao nove zalihe pozitivne energije koju sam prenosio na članove mog tima. Rezultat svega ovoga bio je „Career days“ 2012, koji je sada sa novim konceptom ponovo postao jedinstven događaj u oblasti zapošljavanja, kao što je to bio pre više od decenije kada je AIESEC po prvi put organizovao događaj ove vrste u našoj zemlji.

Pojam liderstva se kroz ovu moju kratku priču provlači u više oblika i deluje na više načina. Ono što sam naučio je da lider ne čeka, već deluje. Ukoliko  želimo da živimo svoje snove ne možemo da čekamo da nam oni padnu u krilo, već moramo da se trudimo da bi dostigli iste. Lider se ne žali na okolnosti već traži priliku u svakoj situaciji, učeći kroz svaki izazov i koristeći naučeno, da oberučke prihvati nove izazove postajući sve spremniji za budućnost. Na tom svom putu lider ostavlja trag, i kada kažem trag ne govorim o  njegovim poslovnim ili kojekakvim drugim profesionalnim uspesima. Trag koji jedan lider ostavlja se ogleda u ljudima koji su, ugledajući se na njega, prihvatili to ponašanje i koji sada i sami postaju lideri i podstiču nove ljude na akciju. Moj lični napredak ne bi bio moguć da nisam bio okružen ljudima koji su za mene bili lideri. Svaki od njih je na svoj način doprineo da ja postanem bolja osoba i da probudim lidera u sebi. Uvidevši koliko je meni pomoglo to što sam bio u takvom okruženju koje razvija liderstvo i poštuje liderske vrednosti, shvatio sam da je moja uloga u društvu da razvijem sebe i da na taj način aktivno učestvujem u razvoju drugih stvarajući uticaj koji zaista može da pomeri planine.

Zato se moja rečenica ne završava tačkom. Iako tekst koji opisuje mene danas može biti i nekoliko paragrafa dugačak, ma koliko pisao nikada ne bih završio tačkom, već bih stavio tri. A šta te tri tačke predstavljaju? One predstavljaju ljude koji su uticali na mene i način na koji oni mene opisuju, kao i ljude na koje sam i ja uticao i kod kojih sam ostavio pozitivan potpis. Zato iskoristite priliku i postanite deo tima koji neumorno radi na tome da svi mi zajedno postanemo bolji ljudi, bolji profesionalci, jednom rečju lideri.

Praksa je promenila moj pogled na svet

Mina Petrović

Ono što mi se najviše sviđa u AIESEC-u jeste što vam pruža više mogućnosti, vaše je samo da izaberete. Pre svog prvog timskog iskustva bila sam ubeđena da su finansije moj budući poziv, dok sada, posle tri projekta, više nisam tako sigurna... Zahvaljujući AIESEC-u upoznala sam sebe mnogo bolje, otkrila sam neke nove sklonosti, upoznala sam mnogo novih, pozitivnih i ambicioznih ljudi i shvatila sam da moja dalja budućnost zavisi isključivo od mene. 

Ovog leta bilo mi je potrebno da promenim sredinu, upoznam nove ljude, radim nešto novo.....Zbog toga sam odlučila - idem na internacionalnu razmenu. Izabrala sam Poljsku. Zašto? Devojka na intervjuu delovala mi je cool i opušteno. Imala sam osećaj da ću se dobro slagati sa Poljacima. Moja odrednica je bio Bialystok u koji sam stigla kasno noću nakon napornog dvodnevnog puta. Već od ranog jutra Poljaci su već organizovali obilazak Gdanjska za mene i ostale praktikante. Tada sam ih upoznala. Moj omiljeni bio je Bilal iz Tunisa, momak sa neverovatnim smislom za humor koji ne skida osmeh sa lica, tu su još bili i Henry, Kinez iz Kanade koji nam je bio kao roditelj, Marijana iz Brazila, šarmantna meksikanka Monika i tri Kineskinje.

Naš posao je bio da radimo sa decom u obdaništima i u letnjim školama. Trebalo je da im predstavimo svoju zemlju i kulturu, provedemo neko vreme sa njima i omogućimo im nezaboravno internacionalno iskustvo.  Najsmešnija situacija sa prakse je kada su deca nemirna a niko vas ne razume, čak ni vaspitačica. U tom slučaju može da se desi da završite na podu sa najtežim detetom koga ne možete da skinete sa glave, a ne znate kako da dozovete vaspitačicu da vas izbavi iz te nelagodne situacije. Što se tiče rada, radila sam sama  a ponekad i sa ostalim inostranim volonterima. Na praksi nije bilo dosadno, oko mene su bila deca koja su puna života i radosti i nisam prestajala da se smejem. Osim toga shvatila sam da u ovakvim situacijama morate biti snalažljivi jer je ponekad potrebno zainteresovati decu i smisliti im igru na licu mesta ili osetiti šta žele da rade u tom trenutku. I zaista je bilo neverovatno šta je deci sve padalo na pamet.

Ali naravno nismo samo radili na projektu. Poljaci su skoro svake večeri organizovali nešto zanimljivo. Najbolje mi je bilo kada smo jedne večeri neplanirano gostovali u kući Poljaka koji je bio menadžer našeg projekta. Tamo smo se kupali obučeni u bazenu. Toliko smeha i pozitivne energije na jednom mestu, a vi zapravo nemate nikog od svog u blizini, kao da ste na drugoj planeti, neopisivo. Svakog vikenda smo putovali u obilazak drugih gradova. Posebno bih izdvojila Krakov jer smo se tamo družili sa njihovim praktikantima. Upoznala sam još najmanje dvadeset volontera iz drugih zemalja. Zabavljali smo se na različite načine, razmenjivali iskustva, utiske sa projekata. Bila sam zaista impresionirana njihovim načinom razmišljanja, idejama, planovima. Žurke u Krakovu bile su fenomenalne. Igrali smo do 5 ujutru a od 10 pre podne smo išli u dalji obilazak. Mogla sam da spavam samo u vozovima i autobusima, što su ostali praktikanti slikama verno dokumentovali.

Glavni cilj mog odlaska na praksu bio je usavršavanje engleskog jezika. Već nakon nedelju dana moj engleski je krenuo na bolje, što je najzanimljivije upoznala sam jednu devojku koja je profesor engleskog, a želi da nauči srpski jezik. Bila je oduševljena što me je upoznala. Posle nedelju dana ponudila mi je da se preselim kod nje. Dobila sam čak i privatnog profesora engleskog. Četrdeset pet dana prošlo mi je suviše brzo, verujte tamo vreme ide četiri puta brže. Ono u šta sam sigurna je da mi ništa nije nedostajalo, mogla sam da ostanem najmanje još mesec dana. Pored  nezaboravnog iskustva dobila sam bar dva prijatelja sa svakog kontinenta. Najtužnije i najlepše istovremeno mi je bilo kada su meni najdraže osobe iz Bialystoka organizovale oproštaj pred moj odlazak. Odveli su me u centar grada te večeri, gde su svi u glas pevali pesmu koju su smislili za mene, bili su tako slatki i pažljivi, i tada smo se dogovorili da ćemo organizovati neku internacionalnu konferenciju gde ćemo se svi za neko vreme ponovo okupiti.

Moje iskustvo sa prakse je zaista neverovatno i ne bih ga menjala ni za šta na svetu. Pre nego sam otišla na praksu slušala sam dosta o iskustvima ljudi koji su bili, ali znajte da niko ne može da vam taj doživljaj tako verno ispriča, kao što će te ga vi doživeti. Na svetu postoji mnogo mesta koja treba upoznati, različitih ljudi sa kojima treba pričati i upoznati ih. Izazovite sebe i upoznajte svet oko sebe jer je prepun mogućnosti. 

Izazovite sebe i steknite novo iskustvo

Dijana Stojanović

Kako sam prošle godine krenula na fakultet odmah sam želela da budem član neke organizacije i radim nešto korisno za našu lokalnu zajednicu. AIESEC mi se učinio kao idealna prilika da se profesionalno razvijam i saznam čime želim da se bavim u budućnosti. Iako u početku nisam znala tačno o čemu se radi, želela sam da budem deo tima, upoznam nove ljude i naučim nešto novo.

 Posle intervjua i apliciranja došao je i tim. Timsko iskustvo je veoma bitno. Naučila sam da bolje komuniciram sa različitim ljudima, kako da se izborim za svoje mišljenje i imam svoj stav. Kao svetska organizacija, AIESEC mi je pružio priliku da upoznam mnogo interesantnih ljudi sa svih strana sveta. Shvatila sam koliko je svet mali i da nema granica. Članovi AIESEC-a su pozitivni ljudi, spremni uvek da vas ohrabre da učinite korak napred ka svojoj boljoj budućnosti. AIESEC je meni doprineo tome da sam sada bogatija za jednu veoma bitnu i podsticajnu misao, a to je da smo svi mi lideri.

Sada kad pogledam unazad bilo je toliko dobrih i lepih trenutaka, ali definitivno mi je najlepše kada odem na timski sastanak i u vazduhu osećam energiju. Energiju koja je pozitivna, energiju dobrih ljudi koji sede prekoputa mene sa istim ciljem. Puno ideja i planova kako da ono što smo zamislili i ostvarimo.

    

                             

Posle devet meseci članstva shvatam koliko sam napredovala. Danas imam više samopouzdanja, mnogo ideja, kontakata i postala sam odgovornija osoba. Slobodno mogu da kažem da sam bogatija za jedno iskustvo i da mi je članstvo u AIESEC-u jedna od boljih odluka koje sam donela. Svako od nas treba da bude radoznao i pokuša nešto novo, ko zna kuda to vodi. Izazovite sebe i steknite novo iskustvo. Budite deo našeg tima!