Praksa je promenila moj pogled na svet

Mina Petrović

Ono što mi se najviše sviđa u AIESEC-u jeste što vam pruža više mogućnosti, vaše je samo da izaberete. Pre svog prvog timskog iskustva bila sam ubeđena da su finansije moj budući poziv, dok sada, posle tri projekta, više nisam tako sigurna... Zahvaljujući AIESEC-u upoznala sam sebe mnogo bolje, otkrila sam neke nove sklonosti, upoznala sam mnogo novih, pozitivnih i ambicioznih ljudi i shvatila sam da moja dalja budućnost zavisi isključivo od mene. 

Ovog leta bilo mi je potrebno da promenim sredinu, upoznam nove ljude, radim nešto novo.....Zbog toga sam odlučila - idem na internacionalnu razmenu. Izabrala sam Poljsku. Zašto? Devojka na intervjuu delovala mi je cool i opušteno. Imala sam osećaj da ću se dobro slagati sa Poljacima. Moja odrednica je bio Bialystok u koji sam stigla kasno noću nakon napornog dvodnevnog puta. Već od ranog jutra Poljaci su već organizovali obilazak Gdanjska za mene i ostale praktikante. Tada sam ih upoznala. Moj omiljeni bio je Bilal iz Tunisa, momak sa neverovatnim smislom za humor koji ne skida osmeh sa lica, tu su još bili i Henry, Kinez iz Kanade koji nam je bio kao roditelj, Marijana iz Brazila, šarmantna meksikanka Monika i tri Kineskinje.

Naš posao je bio da radimo sa decom u obdaništima i u letnjim školama. Trebalo je da im predstavimo svoju zemlju i kulturu, provedemo neko vreme sa njima i omogućimo im nezaboravno internacionalno iskustvo.  Najsmešnija situacija sa prakse je kada su deca nemirna a niko vas ne razume, čak ni vaspitačica. U tom slučaju može da se desi da završite na podu sa najtežim detetom koga ne možete da skinete sa glave, a ne znate kako da dozovete vaspitačicu da vas izbavi iz te nelagodne situacije. Što se tiče rada, radila sam sama  a ponekad i sa ostalim inostranim volonterima. Na praksi nije bilo dosadno, oko mene su bila deca koja su puna života i radosti i nisam prestajala da se smejem. Osim toga shvatila sam da u ovakvim situacijama morate biti snalažljivi jer je ponekad potrebno zainteresovati decu i smisliti im igru na licu mesta ili osetiti šta žele da rade u tom trenutku. I zaista je bilo neverovatno šta je deci sve padalo na pamet.

Ali naravno nismo samo radili na projektu. Poljaci su skoro svake večeri organizovali nešto zanimljivo. Najbolje mi je bilo kada smo jedne večeri neplanirano gostovali u kući Poljaka koji je bio menadžer našeg projekta. Tamo smo se kupali obučeni u bazenu. Toliko smeha i pozitivne energije na jednom mestu, a vi zapravo nemate nikog od svog u blizini, kao da ste na drugoj planeti, neopisivo. Svakog vikenda smo putovali u obilazak drugih gradova. Posebno bih izdvojila Krakov jer smo se tamo družili sa njihovim praktikantima. Upoznala sam još najmanje dvadeset volontera iz drugih zemalja. Zabavljali smo se na različite načine, razmenjivali iskustva, utiske sa projekata. Bila sam zaista impresionirana njihovim načinom razmišljanja, idejama, planovima. Žurke u Krakovu bile su fenomenalne. Igrali smo do 5 ujutru a od 10 pre podne smo išli u dalji obilazak. Mogla sam da spavam samo u vozovima i autobusima, što su ostali praktikanti slikama verno dokumentovali.

Glavni cilj mog odlaska na praksu bio je usavršavanje engleskog jezika. Već nakon nedelju dana moj engleski je krenuo na bolje, što je najzanimljivije upoznala sam jednu devojku koja je profesor engleskog, a želi da nauči srpski jezik. Bila je oduševljena što me je upoznala. Posle nedelju dana ponudila mi je da se preselim kod nje. Dobila sam čak i privatnog profesora engleskog. Četrdeset pet dana prošlo mi je suviše brzo, verujte tamo vreme ide četiri puta brže. Ono u šta sam sigurna je da mi ništa nije nedostajalo, mogla sam da ostanem najmanje još mesec dana. Pored  nezaboravnog iskustva dobila sam bar dva prijatelja sa svakog kontinenta. Najtužnije i najlepše istovremeno mi je bilo kada su meni najdraže osobe iz Bialystoka organizovale oproštaj pred moj odlazak. Odveli su me u centar grada te večeri, gde su svi u glas pevali pesmu koju su smislili za mene, bili su tako slatki i pažljivi, i tada smo se dogovorili da ćemo organizovati neku internacionalnu konferenciju gde ćemo se svi za neko vreme ponovo okupiti.

Moje iskustvo sa prakse je zaista neverovatno i ne bih ga menjala ni za šta na svetu. Pre nego sam otišla na praksu slušala sam dosta o iskustvima ljudi koji su bili, ali znajte da niko ne može da vam taj doživljaj tako verno ispriča, kao što će te ga vi doživeti. Na svetu postoji mnogo mesta koja treba upoznati, različitih ljudi sa kojima treba pričati i upoznati ih. Izazovite sebe i upoznajte svet oko sebe jer je prepun mogućnosti.