Iskustvo u AIESEC-U

Ana Brzaković

Kada su me pitali da napišem blog post o svom AIESEC iskustvu, nekoliko dana sam razmišljala o tome šta bi sve trebalo da sadrži ovaj tekst. Ono što ja radim u ovoj organizaciji ukratko bilo bi – radim i uživam, jer volim ono što radim i volim okruženje u kojem radim. Ali, hajde da budem malo konkretnija.

Postala sam član AIESEC-a u Nišu oktobra 2009-te, kada sam i upisala fakultet. S obzirom na to da sam bila aktivna u nevladinim organizacijama, nisam smatrala ovu preterano drugačiju od ostalih. Međutim, pogrešila sam. Kako sam se više uključivala u rad, počela sam da shvatam po čemu je AIESEC jedinstven.

Bila sam vođa projekta „Tolerancija – put ka boljoj budućnosti“ od decembra 2009. do aprila 2010. Vodila sam tim od 13 ljudi, od kojih su dva člana bila praktikanti – Kostas iz Grčke i Irina iz Rusije. Tokom dve nedelje, 200 srednjoškolaca iz 20 srednjih škola u Nišu prošlo je kroz dve interaktivne radionice na temu tolerancije, nenasilne komunikacije, poštovanje različitosti, diskriminacije... Ceo tim je dobio pohvale i delegati su zaista bili oduševljeni projektom. A ja? Pa, prvo – upoznala sam fantastične ljude i stekla mnogo novih prijatelja, naučila da vodim tim, da se nosim sa izazovima koji naiđu i uspešno ih rešavam, da pišem projekat i izveštaje, pratim planove, budem odgovornija, vrednija i uživam tokom rada.

"Train the trainers"

Takođe sam naučila da AIESEC funkcioniše, kao i mnoge stvari u životu, po principu – što više daš i sebe uložiš, to ćeš više i da dobiješ.

Maja 2010-te, odlučila sam da dam još više, da preuzmem još veću odgovornost, tako da sam od tad pa do maja 2011-te, bila potpredsednik za razvoj članova u izvršnom odboru AIESEC-a u Nišu. To je definitivno bila godina u mom životu kada sam imala najviše obaveza. Sastanci – tima, cele lokalne kancelarije, nacionalni, funkcionalni... Edukacije, planovi, izveštavanje, revizija planova, prijem novih članova, kapmanje, seminari, konfenrecije... Ta godina je bila veoma intenzivna i u trenucima haotična, ali je ujedno bila i godina kada sam najviše grešila i najviše naučila – o HR funkciji koju sam obavljala, o radu sa ljudima, o samoj organizaciji, o odogovornosti i što je najvažnije – o sebi. Promenila sam neke svoje navike, ulagala u druge ljude, a ujedno i u sebe, upoznala još fantastičnih ljudi koji su mi prirasli k srcu i pokazali se kao pravi prijatelji.

Izvršni odbor AIESEC Niš 2010-11

Tokom ove dve godine bila sam delegat na 4 nacionalne konferencije AIESEC-a Srbije i na internacionalnom „Train the trainers“ seminaru u Minhenu, prisustvovala sam fantastičnim žurkama, druženjima, maskembalima, kao i  mnogim lokalnim i nacionalnim seminarima i sastancima.

Trenutno nemam aktivnu funkciju, ali sam i dalje uključena u rad lokalne kancelarije i verovatno ću se prijaviti da radim još nešto, jer znam da AIESEC može još mnogo toga da mi pruži.

Napisala sam toliko toga, a imam osećaj da nisam uspela u potpunosti da opišem svoje iskustvo i sve ono što sam stekla. To verovatno i nije moguće, jer i Koeljo je rekao da ništa ne može da zameni iskustvo, tako da kada se uključite, razumećete.

„Kaži mi, zaboraviću. Pokaži mi i možda ću zapamtiti. Uključi me, i razumeću.“ – Konfučije.

Tel.: 060/ 66 00 492

E-mail: ana.brzakovic@gmail.com