Ne propustite mogućnost odlaska na stručnu praksu

Jelena Vukadinović

Poslednjih par meseci me pitaju da napišem nešto o svom iskustvu na praksi. I nekako sam to uporno odlagala. Valjda jer je potrebno neko duže vreme da zaista možete da pretočite ovo iskustvo u reči koje će svima verodostojno prikazati šta vam praksa predstavlja.

Ja sam Jelena iz AIESEC-a u Nišu i trenutno se nalazim na praksi u prestonici piva, Minhenu, i radim u Nokia Siemens Networks-u. Kažu da svako novo iskustvo može da vas promeni i natera da malo postanete zreliji. Ako se to iskustvo sastoji iz toga da živite sami, da se trudite da razumete kulturu drugačiju od vaše, da po prvi put zarađujete za sopstveni život, da radite u kompaniji po prvi put u životu, da vreme provodite sa ljudima iz svih krajeva sveta (Rumunija, Poljska, Pakistaan i  mnogo drugih mesta), i da sve to radite u zemlji koja nije vaša, onda bih rekla da to nije vredno jednog iskustva, već 10 iskustava zajedno. I nisam sigurna ni da ću uspeti da nađem reči da opišem koliko to čini da sazrete kao osoba.

Sve počne osećajem koji imate kada dobijete e-mail u kome piše da ste primljeni na praksu. Pokušala sam drugarici da objasnim taj osećaj ali nije mogla da razume (bar do sledećeg dana kad je ona dobila praksu i osetila manje-više isto) – sreca, strah, uzbuđenje, entuzijazam, tuga… Previše osećaja da bi stali u jednu rečenicu. A onda kada se napokon spakujete i odete tamo, imate osećaj da se nalazite u jednom kompletno novom svetu. Kada sam tek stigla u Minhen mislila sam da nema mnogo stvari u vezi grada koje mogu da me iznenade. A onda jesu. Od prelepe prirode i previše parkova da bih uopšte nabrajala, prelepih jezera u okolini grada, obale reke i ljudi koji se tamo skupljaju – mladi koji slušaju muziku, plivaju, roštiljaju i starih koji rade to isto!

Prilika da radim u kompaniji ogromnoj kao sto je NSN, naročito u ovom periodu kada kompaniji ne ide najbolje, daje mi priliku da naučim mnogo o tome kako velike organizacije funkcionišu, kako u stvari raditi stvari na poslu i natera vas da pomerate sopstvene granice i da stalno želite da saznate više, pročitate više, istražujete više samo da biste što pre razumeli sve što se dešava u firmi, jer samo tako možete dobiti još ozbiljnije i interesantnije stvari na kojima radite. Nekad sve to deluje kao da se dešava jako sporo, ali čak i taj postepeni napredak vas nauči vrednu lekciju.

Živeti sa ljudima koji su sa različitih krajeva planete je nešto što stvarno ne mogu da vam prenesem rečima. Ako ste dovoljno srećni, naćićete neke fenomenalne ljude na svojoj praksi. Strani studenti sa kojima i provodite najviše vremena su ljudi koji tačno razumeju kako se osećate, koji razumeju faze kroz koje prolazite, jer ste daleko od porodice i svega vama poznatog, i to su ljudi koji žive život dosta sličan vašem. Ljudi sa kojima izlazite i provodite se, ali istovremeno i ljudi sa kojima možete da pričate i povežete se. Studentkinja iz druge zemlje koja mi je bila jedna od najdražih je otišla iz Minhena pre par dana, i osećaj je prilično čudan, kad se opraštate od nekoga ovde i znate da će većina ovih ljudi otići pre ili kasnije (ipak ću ovde biti godinu dana). Ali i to je deo iskustva stručne prakse.

Minhen je prestonica piva. Ali je isto tako i mesto sa prelepom prirodnom, čisto i jako lepo uređeno sa mnogo lepota koje vredi videti. Ne kajem se sto sam došla ovde. Upravo suprotno, presrećna sam što sam upravo ovde.

I na kraju, čak i ranije sam govorila da je stručna praksa najbolje iskustvo koje možete da dobijete u AIESEC-u. Sada, bez ikakve sumnje, mogu da potvrdim već rečeno. Ne propustite ovo iskustvo!